Odbornica Skupštine opštine Svrljig, Jelena Trifunović, ponovo je pokrenula važno pitanje trošenja sredstava iz međunarodnog LIID programa, u okviru koga je Svrljig dobio oko 1.700.000 evra, odnosno približno 2 miliona dolara. Time se Svrljig našao među opštinama koje su dobile najveći iznos u ovom ciklusu.

Međutim, kako naglašava Trifunovićeva, Svrljig se izdvaja po još nečemu – i to ne nužno pozitivno.

„Sve opštine ulažu u infrastrukturu, samo Svrljig uređuje kej“

– Dok druge lokalne samouprave koriste LIID sredstva za rekonstrukciju ulica, vodovodne mreže, rasvetu i energetsku efikasnost, Svrljig je jedini koji je odlučio da konkuriše za izgradnju keja na Timoku. Smatram da je važno da građani razumeju ko je procenio da je baš to najveći prioritet – rekla je Trifunovićeva.

Ona je dodala da je, prilikom razgovora sa nadležnima, dobila odgovor da „uvek nešto zamera“, ali, kako kaže, njen cilj nije kritika već transparentnost.

– Moramo znati da je Timok reka prvog reda i da je ceo projekat pod ingerencijom „Srbija voda“. To nije jednostavan teren za intervencije, niti je bez rizika – poručila je odbornica.

Skoro 130 miliona dinara za uređenje keja

Na osnovu projektne dokumentacije, ukupna vrednost radova iznosi 129.987.448,82 dinara.

Prema specifikaciji:

• 68 miliona dinara predviđeno je za behaton ploče,

• ostatak je namenjen armiračkim, bravarskim i zemljanim radovima,

• dok je 16.527.000 dinara izdvojeno za mobilijare i opremu.

Upravo ti mobilijari pokrenuli su najviše nedoumica.

Montažna oprema – skupa i rizična rešenja

– U lokacijskim uslovima piše da mobilijari moraju biti montažno–demontažnog tipa. Dakle, dva puta godišnje opština mora da plati da se sve to postavi leti i skloni zimi. Ako treba, mogu sutra da otvorim firmu samo za to – toliko će posla biti. Ali, zašto bismo uopšte postavljali opremu koja mora da se sklanja jer je ugrožena vodom? – ističe Trifunovićeva.

Prema projektu, mobilijari se postavljaju u prostoru koji praktično ulazi u rečno korito.

– Kej bi trebalo da bude iznad rečnog toka, a ne u zoni koja može biti poplavljena. Sećamo se kako je Pravčka reka odnela most kod pijace. A znamo kakav je Timok. Svako ko pamti poplavu iz osamdesetih zna da se stihija nikada ne sme potceniti – podsetila je ona.

„Građani moraju da budu deo odluke“

Trifunovićeva ističe da najveći problem nije ni novac ni projektovanje, već izostanak javnog dijaloga.

– Najvažnije projekte ne možemo donositi bez građana. Ne mogu da prihvatim da je sve u redu kada smo od 145 opština jedini koji iz LIID projekta radi kej. To govori da nam treba više objašnjenja, više transparentnosti i više uključivanja javnosti – istakla je ona.

Odbornica je poručila da će i ubuduće insistirati da se svaki dinar troši promišljeno i u skladu sa stvarnim prioritetima, jer je reč o sredstvima koja, iako se ne vraćaju iz lokalnog budžeta, predstavljaju dug države i obavezu prema budućim generacijama.