Pećina Samar, skrivena na obroncima Kalafata u selu Kopajkošara, jedan je od najimpresivnijih, ali i najmanje promovisanih prirodnih dragulja Svrljiga.

Iako dugačka više od tri kilometra i jedinstvena po svom tunelskom obliku, virovima, kaskadama i monumentalnom prirodnom kamenim lukom, o ovom podzemnom čudu retko se govori koliko zaslužuje.

Samar je postao svetski poznat zahvaljujući neverovatnom podvigu Milutina Veljkovića, čoveka koji je 24. juna 1969. godine ušao u pećinu i u njenoj tišini proveo čak 464 dana. Njegov izlazak 29. septembra 1970. dočekan je kao senzacija – time je oborio tadašnji svetski rekord i ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Tokom svog boravka vodio je dnevnik, kasnije objavljen pod nazivom „Pod kamenim nebom“, u kojem je opisivao psihičke izazove, borbu sa samoćom, pa čak i trenutak kada je morao sam sebi da izvadi zub.

Iako je jedan od najneobičnijih podviga sa ovih prostora vezan baš za Samar, ova pećina i dalje ostaje po strani kada je reč o turističkoj promociji. Zaštićena je kao spomenik prirode prve kategorije, a obilazak se obavlja uz stručnu pratnju, jer vodeni tokovi, suženja i podzemni lavirinti zahtevaju oprez. Posetiocima, međutim, nudi nešto što malo koje mesto može – susret sa divljom, netaknutom prirodom i podzemnim svetom koji oduzima dah.

Dodatnu pažnju ovom lokalitetu poslednjih dana donela je poseta Marka Bubamare, čiji je video zapis o Samaru izazvao ogromnu reakciju na društvenim mrežama. Njegova reportaža za kratko vreme prikupila je desetine hiljada pregleda, probudivši interesovanje mnogih koji do sada nisu ni znali da ovakav biser postoji nadomak Svrljiga.

Samar je pećina kojom bi Svrljig trebalo da se ponosi – ne samo zbog rekorda i istorije, već i zbog prirodne lepote koja je okružuje. Ovaj lokalitet ima sve preduslove da postane jedan od najvažnijih aduta turizma u ovom delu Srbije.