Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Đurđevdan. U pravoslavnom kalendaru ovaj dan je označen crvenim slovom. Ove godine se pao kada je u toku trodnevna žalost u Srbiji.

Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine. Ovaj praznik simbolizuje početak proleća i rađanja. Na ikonama je Đorđe predstavljen na konju, kako probada aždaju, što obeležava njegovu pobedu neznaboštva.

Za vreme srpskog ropstva pod Turcima, na ovaj dan, su muškarci napuštali domove i odlazili u šumu. Otuda je i ostala izreka Đurđev danak, hajdučki sastanak, Mitrov danak, hajdučki rastanak.

Posebna voda za umivanje pomaže da privučemo ljubav i blagostanje. U njoj se stavlja razno prolećno bilje, dren i zdravac. Na kraju se spušta i prvo ofarbano jaje od Uskrsa. Ujutru se svi ukućani umivaju vodom. Značajnu važnost ima i kupanje na reci, pre sunca. Negde su se mladi ljuljali na drenovom drvetu.

Rano pre zore, odlazi se u prirodu na đurđevdanski uranak, na proplanku ili pored reke. Pripremi se jelo, piće i jagnje na ražnju. Pesma, igra i veselje traju i do podne. Na ovom uranku se mladi omotaju vrbovim prućem, kite zdravcem, koprivom i selenom. Zemljoradnici su oko sela orali brazdu koja je činila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru. Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, ukućani mazali po čelu i obrazima.

Pre Đurđevdana ne treba selena brati ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan buketić omiriše i zakači se za pojas, a devojke i mlade za đerdan. Na Đurđevdan ne valja spavati. Takođe, na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre.

Svi običaji vrše se pre izlaska sunca i na reci.