Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Mitrovske, odnosno jesenje Zadušnice – dan posvećen molitvi i sećanju na sve upokojene srodnike i prijatelje. Ove Zadušnice se uvek održavaju u subotu pred praznik Svetog velikomučenika Dimitrija – Mitrovdan, koji pada 8. novembra.

Toga dana hramovi i groblja širom Srbije ispunjeni su molitvom, svećama i mirisom tamjana. Vernici odlaze na groblja, pale sveće i prinose molitve za pokoj duša svojih najmilijih. U mnogim krajevima postoji običaj da se na groblje donese hrana, koja se zatim deli sa prisutnima „za dušu pokojnika“. Sveštenik obavlja parastos, a ukućani posipaju žito po zemlji uz reči: „Večnaja pamjat, laka mu zemlja.“

Običaji i verovanja

Na Zadušnice se obavezno nose žito, vino i sveće, a često i druga jela – pita, pecivo, kafa, kuvana jaja ili pečenje. Prema verovanju, svako ko dođe na groblje treba da se posluži makar zalogajem, jer se smatra da je greh odbiti ponuđenu hranu na ovaj sveti dan.

U pojedinim delovima Srbije običaj je da se Zadušnice obeleže u domu – tada se postavlja trpeza, a sveštenik u crkvi čita imena pokojnika koja domaćin donese na papiru. Važno je da se praznik ne slavi tokom posta, pa se na trpezi uvek nalaze posna ili mrsna jela, vino, rakija i kolači od belog brašna.

Broj sveća koje se pale obično odgovara broju pokojnika za koje se moli. U istočnoj Srbiji postoji verovanje da sveća zapaljena na Zadušnice „sija duši do sledećih Zadušnica“ – ako se ne upali, veruje se da pokojnik ostaje u tami tokom cele godine.

Ovaj dan podseća sve vernike na važnost molitve, sećanja i ljubavi prema precima. Zadušnice nisu dan tuge, već izraz vere da su naši bližnji i dalje prisutni u duhovnom svetu – u molitvama, sećanjima i srcima svojih potomaka.